Moj omiljeni granični prelaz je Santovo (Hercegszántó). Već polako 20 godina tu prelazim granicu, čak i onda ako ne idem u Sombor i okolna sela. Ovuda saobraćam jer je provera pasoša brza i efikasna. Nikad nije red. Ako prelazim danju, često moram da usporim posle granice, zbog učesnika u sve popularnijim međunarodnim biciklističkim turama koji celom širinom zauzmu asfaltirani put.

Na trećoj tabli piše Bezdan. Odmah nakon znaka za naseljeno mesto sledi tabla koja privlači pažnju natpisom  „Dobro došli u selo učesnika Olimpijskih igara”. Zbog ovoga se verovatno i ostali meštani osećaju kao olimpijci, i stvarno imaju razloga da budu ponosni. Teritorija Bezdana je jako blizu Gornjem Podunavlju, inače to je mesto koje sam video prvi put u jednom kratkom filmu. Tom prilikom sam upitao da li sam gledao prikaz jednog južnoameričkog ili afričkog nacionalnog parka?

 

Prirodno okruženje je neverovatno, a ono čime se još ljudi ovde  jako ponose je njihov specijalitet – bezdanska riblja čorba (tačnije riblji paprikaš). Da mogu da je reklamiram, rekao bih gde je vredi jesti i u kojoj je čardi najbolja. Pošto to ne smem da uradim, zato ću je radije opisati.

Prvo pravilo:

Riblji paprikaš se priprema isključivo u bakarnom kotliću koji se sužava prema gore i kotlić mora da bude nasleđen.

Drugo pravilo:

Dok se kuva, riba se ne sme mešati, jer će se izlomiti (šta god to značilo).

Treće pravilo:

Šaran je obavezan, ostalo je nadogradnja, mada kažu da je čorba najbolja ako u njoj ima makar 5 vrsta ribe.

 

 

 

 

 

 

I nadogradnja:

Osnovni sastojak su domaći rezanci, koje meštani ručno izrađuju. Jelu treba pristupiti odmah nakon što je čorba sišla sa vatre, kašnjenje je zabranjeno. U najdublji mogući tanjir čorbu sipamo na testeninu, mada neki tvrde da ovo odstupa od starog običaja, mnogi prvo jedu samo čorbu, a riba sledi u drugom krugu.

Kad smo sve priveli kraju, grlo traži vino, sa kojim ovo područje takođe baš nema problema.

Srdačno vas očekujemo!

Dankó Dénes, Szerbia Magyarul platform